Поездка в братскую Россию

В сентябре в рамках проекта «Помоги делом» при нашем сайте в России побывала группа старших школьников из южного косовского анклава Штрпце, о чем мы сообщали ранее. О своих впечатлениях пишет одна из участниц поездки.

 * * *

Когда вы ждете чего-то с большим волнением и хотите, чтобы это произошло как можно скорее, время тянется невероятно медленно. Каждое мгновение кажется вечностью. Так вот и для нас, группы молодежи из Штрпце, время пошло очень медленно с момента, когда нам сообщили, что мы едем в России. Мы все изнывали от нетерпения поехать, увидеть, испытать то, о чем рассказывали друзья, посетившие наших братьев в России год назад.

Наконец 20 сентября мы покинули Белград. Многие из нас впервые летели самолетом. Москва встречала нас, огромная и красивая. Тут столько нужно посмотреть, в стольких местах побывать, что десяти дней для этого мало. Но нам удалось увидеть и посетить самые известные места, храмы и монастыри, музеи, галереи и все, что считается главными достопримечательностями российской столицы. Мы гуляли по знаменитой Красной площади и любовались красивым Кремлем, мы видели университет имени М.В. Ломоносова, мы ставили свечи и молились в красивых русских церквях, получали благословение от их священников, целовали священные иконы и мощи русских святых, катались на кораблике по Москве-реке, рассматривали самые известные картины в Третьяковской галерее, видели космические ракеты в Музее Космонавтики, посетили великолепный собор Христа Спасителя, покупали российские матрешки и другие сувениры для наших родных и близких, ездили в московском метро ... И это лишь часть того, что мы видели в огромной столице России.

Может быть, все это не было бы так приятно, если бы не наши друзья из России, которые встречали нас как дорогих гостей. Везде нас принимали с большой радостью, с улыбкой, от всего сердца. В хостел, где мы остановились, приходили москвичи, чтобы провести с нами время, пообщаться, поговорить о дружбе наших народов. В каждый момент нашего пребывания мы ощущали, как они рады, что мы приехали, насколько они любят нас и сербский народ – точно так же, как и мы любим Россию.

Куда бы мы ни пришли, была ли это школа, детский сад, церковь, монастырь – все нас приветствовали, часто с песнями и танцами, но главное – с большой любовью. Лучше всего мы это почувствовали, когда приехали в прекрасный город Долгопрудный. Сначала нас пригласили в детский сад, где маленькие русские дети пели нам свои песни, а затем мы посетили клуб "Семья". Общение с нашими сверстниками в этом клубе является одним из самых прекрасных воспоминаний, которое мы привезли из России. Мы встретили много новых друзей, которые нас замечательно встретили и приветствовали. Мы играли в их игры, пели, шутили, смеялись... День пролетает так быстро, когда есть, с кем его разделить и когда вы находитесь в приятном обществе.

Последние три дня нашего пребывания в России мы провели в городе Переславле, месте рождения святого Александра Невского, защитника русского народа. И там было так же хорошо, как и в Москве. Мы посещали достопримечательности, церкви, музеи, культурные и исторические памятники ... Кроме того, мы общались со своими сверстниками в школе, где нас прекрасно приняли и устроили для нас концерт. В Переславле мы больше узнали о святом Александре Невском, целовали его мощи, посетили монастырь святого Никиты, музей, в котором хранится первый корабль Петра Первого, национальный парк "Плещеево озеро" и много всего другого.

На обратном пути из Переславля в Москву мы заехали в Сергеев Посад. Там мы приложились к мощам великого русского святого Сергия Радонежского и с наслаждением любовались прекрасной Троице-Сергиевой Лаврой.

За эти десять дней мы познакомились с русской культурой, образом жизни русского народа, их традициями и обычаями. Мы познакомились с русской национальной кухней и попробовали русские блюда. Убедились, что русские испытывают к нам ту же любовь, что и к ним. Мы поняли, насколько наши два народа были связаны на протяжении истории и как они остаются связаны. А эта связь между Сербией и Россией есть святое Православие – связь, которая никогда не может прерваться.

Когда мы уезжали домой, мы везли российские сладости и подарки, полученные от наших друзей. Но что еще более важно, мы унесли с собой много прекрасных воспоминаний, которые никогда не забудем. Кроме того, каждый из нас загадал два желания. Первое – опять приехать в Россию, а другое – чтобы наши друзья, с которыми мы здесь познакомились, приехали к нам в Сербию, в Косово. Надеюсь, наши желания сбудутся!

Бояна Стойчетович

Посета братској Русији

Када нешто чекаш са великим узбуђењем и желиш да се што брже деси, тада време прлази невероватно споро. Сваки тренутак као да траје читаву вечност. Тако је и нама, групи омладинаца из Штрпца, време пролазило веома споро од оног тренутка када су нас обавестили да путујемо у Русију. Сви смо једава чекали да кренемо, да видимо и доживимо оно о чему су нам причали другови који су прошле године посетили нашу браћу у Русији. Коначно смо кренули из Београда 20. септембра. Многи од нас су тада први пут летели авионом.

Сачекала нас је Москва, огромна и прелепа. Толико тога требало је посетити, толико тога се има видети у Мосвки да је десет дана мало за то. Али ми смо успели да видимо и обиђемо најзнаменитија места, цркве и манастире, музеје, галерије и све оно што се сматра главним обележјем руске престонице. Шетали смо се чувеним Црвеним тргом и разгледали прелепи Кремљ, видели смо Ломоносов универзитет, палили смо свеће и молили се у предивним руским црквама, добијали благослов од њихових свештеника, целивали свете иконе и мошти руских светитеља, возили се бродом на реци Москви, разгледали смо најпознатије слике у Третјаковској галерији, видели смо космичке ракете у музеју космонаутике, посетили смо величанствени Храм Христа Спаса, куповали руске бабушке и друге сувенире за наше најмилије, возили се у московском метроу... То је само део онога што смо обишли у огромној престоници Русије. Можда нам све ово не би изгледало тако лепо да није било наших другара из Русије, који су нас дочекали онако како се дочекују најдражи гости. Сви су нас примили са великом радошћу и осмехом, пуног срца.

У хостелу у којем смо били смештетни долазили су другари из Москве да проведемо време заједно, да се дружимо и причамо о пријатељству наша два народа. Ми смо у сваком тренутку нашег боравка осећали колико је њима драго што смо их посетили, колико воле нас и српски народ-исто онолико колико и ми волимо Русију. Где год да смо отишли, било да је у питању школа, вртић, црква, манастир - сви су нас дочекивали са песмом и игром, али пре свега са много љубави. То смо највише осетили када смо посетили предивни град Долгопрудни. Ту су нас најпре угостили у једном вртићу, где су нам мала руска деца певала њихове песме а затим смо посетили клуб „Породица“. Дружење са нашим вршњацима у овом клубу је једна од најлепших успомена коју смо понели из Русије. Упознали смо много нових пријатеља који су нас најљубазније дочекали и угостили. Играли смо њихове игре, певали, шалили се, смејали... Дан траје тако кратко кад имаш са ким да га поделиш и када си у пријатном друштву. Последња три дана нашег боравка у Русији провли смо у граду Переслављу, родном месту Светог Александра Невског, заштитника руског народа. И овде је било исто тако лепо као и у Москви. Обилазили смо знаменитости, цркве, музеје, културно-историјске споменике... Такође, дружили смо се са вршњацима из њихове школе, који су нас дивно примили и одржали приредбу за нас. У Переслављу смо сазнали више о Светом Александру Невском, целивали смо његове мошти, посетили манастир Светог Никите, музеј у коме се чува први брод Петра Првог, национални парк „Плешчејево језеро” и још много тога. При повратку из Переславља у Москву свратили смо у Сергејев Посад. Ту смо целивали мошти великог руског светитеља Светог Сергија Радонежког и уживали разгледајући предивну Тројице-Сергијеву лавру.

Током ових десет дана упознали смо руску културу, начин живота руског народа, њихову традицију и обичаје. Упознали смо се са руском националном кухињом и пробали њихове специјалитете. Уверили смо се да исту ону љубав коју гајимо према Русима гаје и они према нама. Схватили смо колико су наша два народа била повезана кроз историју и колико су и данас повезана. А та веза између Србије и Русије је свето Православље - веза која никада не може да се прекине. Када смо кренули кући, понели смо руске слаткише и поклоне које смо добили од наших другова. Али што је још битније понели смо много предивних успомена које никада нећемо заборавити. Такође, свако од нас је пожелео две жеље. Прва је да се опет вратимо у Русију а друга да наши другови које смо сада упознали дођу и посете нас у Србији, на Космету. Ваљда ће се остварити!