Карта Балкан
Карта Балкан

Сб12152018

Москва

Москва И шта сад ја, аутор овог текста, неко ко никада није био у Москви, може да вам напише? Покушаћу да напишем "дајџестирано", само неке најосновније информације, нешто типа "Москва за неупућене", нешто што изађе као резултат "гуглања" на тему "Москва", а да се не ради о пола туцета истоимених градића по читавом САД-у или села којекуде по свету. Па да кренемо редом.

Москва је престоница Руске Федерације, административни центар Централног федералног округа и Московске области. Административно се дели на 10 округа који се деле на 123 рејона. Најмногољуднији је град Русије и Европе, важан транспортно чвориште, политички, економски, културни и научни центар државе (личи ми ово на текст уџбеника за седми разред основне).

У Москви постоје четири велика цивилна аеродрома - Внуково, Шереметјево, Домодедово и Биково, девет железничких станица - Киевска, Савељовска, Павелецка (са ове три станице су са прва три аеродрома од побројаних повезани експрес линијама), Белоруска, Казањска, Курска, Рижска, Јарославска и Лењинградска и три речне луке – Јужна, Северна и Западна. Наравно, поред побројаних начина, у Москву може да се допутује и аутомобилом, аутобусом, камионом или по мом личном мишљењу – и мотоцилом, ако тако желите јер сви путеви воде у Р... овај... Москву. Десет федералних магистрала, обележених од М1 до М10 вам олакшавају долазак у Москву и излазак из ње према осталим градовима Русије. Иначе, аутомобил регистован у Москви познаје се тако што му на десном крају регистарске таблице пишу цифре: 77, 99, 97, 177 или 199.

Москва се налази у центру европског дела Русије, у међуречју Оке и Волге, на 55° 45' северне ширине и 37° 37' источне дужине, на споју Смоленско-московског узвишења, Москворецко-окске равнице и Мешчерске низине. Највише коте града су на југо-западу, докле сежу делови Тјоплостанског узвишења (рејони Тјоплиј Стан, Тропарево, Јасењево, Бељајево-Бородинское, Лењинска гора), и на северозападу – у рајону Химкинског водозахвата, где се простиру крајеви нагиба московског узвишења. Најнижи делови града су они на југу, југо-истоку, близу Мешчерској низини. Средња надморска висина града је 156 метара. Град заузима површину од 1081 км2, где је унутар прстена кога образује МКАД – московска кружна магистрала, 877 км2, а ван ње остатак од 204 км2. Мерено са севера на југ и са запада на исток, град се протеже готово по 40 до 50 километара. Кроз град Москву протиче река Москва која има неколико десетина притока, чак и у самом граду.

Без обзора на то што је површина града урбанизована, готово 1/3 површине градске територије је под зеленим површинама. Постоји мноштво паркова од који су најпознатији: Измаиловски, Тимирјазевски, Фиљовски, Замоскворецки, Љублиски, Бутовски, Ботаничка башта, Царицино, Коломенское и још много других.

На екологију града утичу западни и северо-западни ветрови. Водни ресурси су већим делом реаспоређени на северозападним рејонима града. Главни извори загађења Москве је ауто-саобраћај, па се стално врше мерења на неколико десетина мерних станица распоређених по граду. Међутим, нису сви делови града подједнако угрожени – у најчистије делове убрајају се Крилатское, Куркино, Митино, Строгино и Јасењево, док су потпуна супротност реони као што су Капотња, Љублино, Марјино - око Московске рафинерије, тамо где пролази чувени МКАД, и наравно - центар.

Кажу, мада је мени који сам из Србије тешко да поверујем, да је клима у Москви умерено континентална, да је најхладнији месец јануар (просечна температура: – 5,9°C), а најтоплији јул (просечна температура +19,2 °C): Просечна годишња количина падавина у Москви је 600 до 800 милиметара воденог талога.

Трагови неолитских насеобина на територији кога сада захвата Москва сежу две до три хиљаде година пре нове ере, а трагови присуства старих Словена су из шестог века. Савремени историчари указују на неподударање чињеница, имена, догађаја и датума у старим летописима. Хе, типична руска стародревна бирократија... По једној варијанти, оснивач града био је Вешћиј Олег, а то би значило да је Москва стара око 1100 година, али прво забележено помињање Москве је из 1147. године, када је у Ипатијевском летопису остало записано да се ту кнез Јуриј Долгоруки срео са својим савезником, новгородско-северским кнезом Свјатославом Олеговичем, кога је позвао речима „Дођи к мени, брате, у Москву“. Сам град је добио име по реци: Москов – град уз реку Москву. Постоји неколико теорија о пореклу имена, али да то прескочимо овог пута. Јуриј Дологоруки је 1156.године изградио утврђење од дрвета – Кремљ, за заштиту Владимирског књажевства од западних суседа, око кога се током времена ширило насеље. Од почетка 14. века у власти је московских кнежева, а од друге половине 14. века она се изједначује са појмом руске државе и налази се на челу борбе против монголско-татарског освајача. У 14. и 15. веку Московљани су дизали више устанака против својих феудалаца. Од друге половине 15. века Москва постаје престоница руске државе. У то време Кремљ се изграђује од чвршћег материјала и шири. До 18. века Москва постаје велики трговачко-индустријски центар, али је опао број њених становника када је Петроград постао престоница 1712. године . За време Наполеонових ратова (око 1812.) у Москви је изгорело три четвртине зграда, али је упркос томе крајем 19. века постала велики научни, политички и културни центар. У револуцији 1905.-1907. московски пролетеријат узео је масовно учешће и од марта 1918. године на челу се налази Лењин. У Другом светском рату Немци су пред Москвом, коју је бранило пола милона људи, претрпели одлучујући неуспех, када је точак рата полако почео да се окреће у другу страну.

Москва није постала престоница одмах по оснивању. До 13. века била је мали град на рубу Владимиро-суздаљског књажевства. У време када је Москва тек почела свој развој, Стару Рус су напали монголо-татарски завојевачи и одатле узмали данак, палили руске домове, а своју државу, насталу на освојеној земљи звали су Златна Хорда. Москва се налазила далеко од Златне Хорде, што је допринело томе да у град похрле људи (трговци, занатлије, дунђери, војници и обични грађани) тражећи заштиту од војски завојевача. Постепено је Москва постала центар борбе против Златне Хорде, а после ослобађања од монголско-татарског јарма постала је засебно књажевство, потом и престоница Руске државе.

У време монголске најезде на Древну Рус, 1238. године Москва је похарана и спаљена. У то време се у Москви налазио Владимир, млади син великог књаза Јурија Всеволдовича, што је такође један од доказа да је Москва била седиште посебног књажевства. После смрти великог кнеза Јарослава Всеволдовича 1246 године, градове суздаљског књажевства поделили су његови синови и Москву добија Михаил Храбри, који само три године касније гине у битци код реке Протве и остаје непознато коме је после припао град. Највероватније је град остао под влашћу великог књаза, да би две године касније,1251. године прешла под власт Александра Невског. Потом он пред смрт одређује да влада Москвом свог двогодишњег сина Данила Александровича, који је у прво време био под старатељством тверског књаза Јарослава Јарославовича. После смрти Јарослава, 1271. године, Данило, касније прозван Данило Московски, влада још пуне 33 године. Умро је 1303. године, а град је остао његовој петорици синова, од којих су у историји највише остали упамћени Јуриј и Иван Калита (чак има и један модел „Москвича“ са том именом). Од 1314. године Москва постаје седиште великих московских књажева и у то време почиње изградња московског Кремља. Москва постаје престоница руске државе 1426. године. У то време град се састојао од Кремља, Китај-города, и Белог града (наравно - не оног нашег, Сингидунума). До почетка седмнаестог века у састав Москве ушао је и Земљани град и појавила су се и Јамско, Мешчанско и Немачко насеље. 1712. године престоница државе бива премештена у Санкт Петербург, али Москва ипак остаје место где се крунишу владари. 1754. године оснива се Московски универзитет. Током рата 1812. град страда од пожара, када је уништена трећина зграда, а после рата Москва се поново изграђује и подиже се храм Христа Спаситеља. Докраја 19. века уводе се трамваји.

Москва 12. марта 1918. године постаје престоница нове државе – РСФСР (Руска Социјалистичка Федератива Совјетска Република) и од тада почиње нова епоха у историји града. Обзиром да је поново постала центар државе, расте и њен значај на међународном плану. Град се шири и веома брзо спаја са дојучерашњим предграђима. Грађењем познатог МКАД-а, московскке кружне магистрале, образују се и контуре модерне Москве. Крајем 1922. године Москва постаје престоница СССР-а. Развија се транспортна инфраструктура: 1924. покренут је аутобуски саобраћај, 1933. прва тролјебусна линија, а 1935. прва линија метроа.

У годинама индустријализације граду је требало много вискоквалификованих кадрова и због тога се убрзано развија мреже виших и средњих образовних институција: Основани су енергетски, авиациони, нафтни, геолошки, грађевински, металуршки, пољопривредни и многи други институти.

Током Другог светског рата у граду је био смештен Државни комитет одбране и генерал-штаб Црвене армије, формирани су добровољачке јединице и ту, у предграђима је по први пут од почетка рата, заустављено немачко напредовање. Из тог времена у историји је остало забележена велика евакуација читавих фабрика на исток, далеко од линија фронта и пресељење државних институција у Кујбишев (сада Самара) и војна парада 7. новембра на Црвеном тргу, без обзира на проглашено опсадно стање. Децембра 1941. почео је контранапад којим је Вермахт одбачен од Москве и почео је дуг и крвав пут Црвене армије до Берлина и коначне победе. У знак те славне победе и стартегијски важне победе, 1944. године је установљена је медаља „За одбрану Москве“, а 1965. године је Москва добила почасно звање „Град-херој“. Занимљиво да се познате војне параде нису се одржавале сваке године. После оне из јуна 1945. године била је пауза од двадесет година, и тек од тада војне параде постају традиционалне у знак сећања на 9 мај - Дан победе. После рата су изграђене и тзв „Стаљинске висотке“, зграде изграђене у стилу совјетског ампира од којих су најпознатије зграде Универзитета „Ломоносов“, Министарства иностраних послова, хотели „Украина“, „Лењинградскаја“ и још неколико других зграда. 1980. године у Москви су одржане 22. летње олимпијске игре (где смо мазнули 9 медаља).

Почетком деведесетих град доживљава једну од најтрагичнијих догађаја у новије време. У августу 1991. године догодио се „Августовски пуч“, кога је организовао ГКЧП (Државни комитет за ванредне ситуације) у циљу очувања СССР-а, а онда, 1993. године криза настала између председника и парламента која је кулминирала артиљеријским нападом војске на „Бели дом“. После тога, град прилази кроз бројне промене. 1995. Москва добија своје нове симболе, грб, заставу и химну. Почело је обнављање храмова, међу којима и Храма Христа Спаситеља, кога су срушиле комунистичке власти. 1997. године одржана је велика прослава 850-годишњице града Москве, а 2005. године обележено је 60 година од победе у Другом светском рату и 40 година од добијања почасног звања града-хероја, па је тим поводом отворен „Меморијални комплекс победе“ на Поклоној гори. Крајем '90-их и почетком новог века Москва се суочила са терористичким нападима: 1999. експлозија у стамбеној згради на Каширском путу, 2000. терористички актови на Пушкинском тргу и позоришном центру на Дубровки, 2003. терористички акт током одржавања рок-фестивала „Криљја“, 2004. два напада на метро, фебруара и августа.

Почетком новог века, Москва доживљава архитектонски, културни и социјални преображај. Образује се нова форма Москве – граде се вишеспратне пословне зграде, савремена транспортна инфраструктура, елитни резиденцијални рејони. Појављују се пројекти градње приступачних стамбених објеката за широки круг популације. Центар града, унутра Садовог кољца постаје искључиво пословни део града, док се стамбени комплекси измештају на ободе града, где су некретнине јефтиније и средина је еколошки чистија.

По Уставу РФ, Москва и Петербург су самостални субјекти федерације, или такозвани „градови федералне важности“. Извршну власт у Москви има влада Москве на челу са градоначелником (сада је то Јуриј Лужков), а законодавну власт има московска градска скупштина са 35 депутата. Административни окрузи су подељени по територијалној основи и има их десет са укупно 125 рејонских управа

У Москви се налазе све законодавни, извршни и судски органи власти државе, осим Уставног суда који је пребачен током 2008. године у Санкт Петербург. Влада РФ, извршни орган власти, налази се Дому владе на Краснопресњенској набережној у центру Москве. Државна Дума РФ заседа на Охотном Рјаду. Савет федерације је смештен у зграду на Бољшој Дмитровке. Врховни суд РФ је такође у Москви. Московски Кремљ је званична резиденција председника РФ, а његова радна резиденција смештена је у здању Сената.

Москва је најмногољуднији град Европе и Русије. По званичним подацима, број становника на дан 1. септембар 2007. године био је 10.470.318. Процентуално, Руса има око 85%, Украинаца око 2,5%, Татара око 1,5%, Јермена око 1,2%, а сваки други народ или етничка група понаособ не прелази 1% од укупног становништва града. Проценом броја становника према броју мобилних телефона, рачунајући ту да има оних који користе више телефона и оних који се њима не користе, дошло се до броја од око 15 милиона становника. У тај број није урачунат велики број нелегалних емиграната, а по подацима руског МУП-а, ако се урачунају људи у транзиту и туристи, у Москви дневно борави око 20 милиона људи. Стални раст становништва у Москви објашњава се приливом становништва из других делова земље, на шта Московљањи не гледају благонаклоно. Иако је по званичној статистици Руса у Москви више од 80%, тај проценат се смањује приливом становништва и нелегалним имиграната из, а незванично је ситуација знатно другачија, те је у народу постало раширено мишљење о „превласти исељеника са Кавказа“ у поједним делатностима, што је довело до фобије од имиграната из региона и земаља Закавказја и средње Азије.

Москва је највећи руски финансијски центар и место одакле су управља великим делом економије државе. Половина банака регистрованих у Русији налази се у Москви, а велики део команија имају централе канцеларије у Москви,без обзира на то што им се производни погони налазе и по неколико хиљада километара далеко од Москве.

Буџет Москве је велик колико и буџет чак и неке државе средње величине. Наводи се податак да је 2006. године буџет Москве (око 800 милијарди рубаља) био тек нешто мањи од суседне државе, Украине (око 850 милијарди рубаља) или да је буџет Москве приближно онолики колики има град Њујорк.

Без обзира што је удео индустрије у економији Москве веома мали, она је највећи индустријско-производни центар Русије великом делом заснован на вискокалификованим ресурсима - она је крупан центар машиноградње, али треба приметити да се у последње време производња сели ван града. Неке од најкрупнијих компанија на територији Москве су: московска рафинерија нафте, фабрика теретних возила ЗиЛ, фабрика аутомобила „Автофрамос“ (производи око 60.000 комада „Рено Логана“ годишње), фабрика шинских возила, металуршки завод „Серп и молот“, произвођач електро-трансформатора и друге опреме „Електрозавод“ и други. Такође, у Москви постоји широка научна и техничка база и она је највећи инжењерски центар за значајан део руске производње огромне лепезе производа, од цивилних до војних.

На подручју града ради значајан број компанија одбрамбене индустрије, како је Руси зову „оборонка“, међу којима су и нама познати: фабрика авиона МиГ, фабрика авионскоих мотора „Сатурн“, фабрика хеликоптера Мил, концерн „Алмаз-Антеј“ (имају нешто што би нам '99. онако... баш... баш користило), а ту су и конструкторски бирои Сухоја, Тупољева, Иљушина и многи други.

Да ли се, ви који сте некада давно у школи учили руски, сећате речи „Универмаг“? Некада су те робне куће обичним грађанима СССР-а биле нешто највише од продавнице што су у животу могли да виде, а ево сада, по плану градских власти о размештају трговинских објеката до 2020. године, треба да се изгради око 300 нових великих трговинских центара. Неки од њих су већ у функцији, неки су у фази изградње. Пијаце би требало да се замене трговинским комплексима. Општа тенденција је да се граде комплекси са већом површином пословног простора. Брз развој тржишта Русије и Москве привукао је инвестиције многих светских компанија које због великог промета могу да понуде нижу цену и тиме знатно отежале положај домаћих компанија (Хм... позната прича, зар не?)

Удео Москва у обиму малопродаје у Русији је 30% и непрестано расте. Број супермаркета и хипермаркета који припадају неком од двадесетак трговинских ланаца већ превазилази хиљаду. Неки од највећих трговинских ланаца су: „Седмој континент“, „Рамстор“, „Патерсон“, „Пјатјорочка“, „Копејка“, „Квартал“, „Самохвал“. Да би ми из Србије макар покушали да сагледамо колико је то велико тржиште довољно је навести податак да у Москви постоји чак десет великих „Метро“ хипермаркета. И нећете ми веровати – нисам приметио да имају „Ц-маркет“. Москва такође не оскудева великим тржним центрима – има их таквих у којима читав дан можете да „проблејите“, а да не видите све. Неки од тржних центара су „Европејскиј“, „Охотниј Рјад“, „БУМ“, „Олимпијскиј“, „Варшавскиј“... Обратите пажњу и на то да је Москва један од најскупљих градова у Европи, па се не залећите да пазарите неку ситницу у некој фенси-продавници.

Укупна дужина пруга на територији града готово 400 километара. Улогу градског превоза делимично преузима и МЖД - Московска железница, чијим се приградским возовима превозе запослени у Московској области и превезе четвртину од укупном броју превезених путника.

Путна инфраструктура у Москви је веома развијена и организована у три транспортна прстена – „каљца“: Садовое каљцо, позната МКАД кружна магистрала и Трећи магистрални прстен. У новије време, због пораста интензитета саобраћаја и броја од готово 2,9 милиона возила у Москви, започета је изградња ЦКАД-а – Централне кружне магистрале и Четвртог магистралног прстена.

Осим метром, о коме нешто нише можете прочитати овде - (линк за чланак о московском метроу), јавни превоз може бити аутобусима, тролејбусима и трамвајима, а ту су и таксији и нешто што неће моћи да вам промакне је такозвани „маршутни такси“, или како а Московљани зову „маршрутка“. То је нешто попут оних „линијских таксија“ из '90-их у Београду, с тим што се у Москви ради не о обичним такси возилима, већ о комбијима и микроаутобусима. Солидан начин да се превезете до жељене локације, али није то баш за туристе и посетиоце. Градске власти покушавају да уведу реда у ту област, али им не успева онолико колико би желели.

Оно што надземни јавни превоз успорава јесу застоји у саобраћају током „шпицева“, оно „крени-стани“, или као их Московљани зову „пробки“, пошто за аутобусе и тролејбусе не постоје издвојене коловозне траке. И поред широких булевара са по готово десетак трака у једном правцу, саобраћај за време шпица одвија се врло успорено па и краће туре трају по неколико сати. Како се град уједначено развијао радијално у свим правцима, велики број кружних улица које су том приликом настајале стварале су мноштво алтернативних праваца, па се већина Московљана креће на путу до посла у једном, а враћа другим правцем.

Захваљујући систему канала, Москву можемо назвати луком пет мора (Балтичким, Белим Азаским, Црним и Каспијским морем/језером). Из „Северне луке“ испловљавају бродови за крстарење за Санкт Петербург, Ростов на Дону, Астрахањ и друге градоове Поволжја и југа Русије, али и брзе „Ракете“ (какве можете су се могле видети и код нас на Дунаву) до оближњих Асакова, Тишкова, Залива Радости и туре по Химкинском водозахвату. Исто тако, у време повољног водостаја, на реци Москви ради неколико линија речног трамваја, а сама река протиче кроз Москву дужином 45 километара, где је широка од око 100 до 150 метара, а током тридесетих година прошлог века спојена је каналом са Волгом.

Москва је један од најважнијих културних центара Русије и од образовања прве високе образовне институције у држави – Словенско-грчко-латинске академије, у граду се појављује много образовних институција. Данас у граду ради више од двесто високих образовних институција од којих су више од педесет државни факултети, међу којима је познати универзитет "Ломоносов", основан још 1755. године, а од 1953. године седиште је у познатој згради универзитета. Уз учешће и помоћ московских факултета, у граду су отворени политехнички, историјски, антролопошки, зоолошки музеији, заоолошки парк и ботаничка башта. Посебно место међу њима заузима светски позната Третјаковскаја галерија. У гради такође ради више од хиљаду и по школа, четири стотине библиотека, мећу којима је најстарија научна библиотека универзитета "Ломоносов", а она са највећим фондом књига је Руска државна (Лењинска) библиотека.

Москва је такође највећи научни центар државе. Наука се у њој развијала још у временима пре Октобарске револуције, а посебно интензивно у совјетско време. У Москви је много научно-истраживачких института који се баве многим гранама науке – атомском енергетиком, микроелектроником, космонаутиком и другим. Прва научна истраживања почела су од самог оснивања универзитета "Ломоносов". Током 19. века почела су истраживања у областима историје Русије и руског језика, медицине, физике и друга. У совјетско време појавиле су се мреже научних институција које проучавају поједине области науке: током 1921. године основан је познати ЦАГИ – Централно аеродинамички институт, Хемијски институт Карпова, Московски технички универзитет везе и информатике, Свесавезна академија пољопривредних наука (ВАСХНИЛ), Академија медицинских наука, Институт за изучавање атомске енергије Курачатова, Централни аеродинамички институт Жуковског и још мноштво институција које проучавају најразличитије области науке

У Москви ради велико број спортских објеката: више од 200 базена, око 40 „двораца спорта“, више од 30 стадиона, више од 20 затворених ледених арена, 2700 спортских сала, око 150 дечијих спортских школа, два центра коњичког спорта – Московски хиподром и комплекс Битца. Треба напоменути и то да је током кризних '90-их велики број спортских комплекса променио функцију – у њима су биле пијачне тезге. Истина, у садашње време није таква пракса, а објекти су враћени првобитној намени. Спортских организација и клубова је у Москви много, али треба поменути макар само оне најпознатије: „Динамо“, „Спартак“, „ЦСКА“, „Торпедо“...

Обзиром да је Москва многољудан град у коме се милиони људи свакодневно служе јавним превозом, то не може да не утиче на ширење, пре свега, инфективних болести. У Москви постоји 1857 болничких и амбулантно-поликлиничких установа. Од тога, више од 250 је клиника и центара за пружање прве помоћи, 19 породилишта, 64 стоматолошких поликлиника...

У Москви постоје представници свих основних светских религија, а званично је регистровано више од хиљаду верских савеза и организација које представљају више од педесетак верских праваца. Највећа од њих је Руска православна црква, која у себе укључује око 500 савеза и организација, четири мушка и пет женских манастира, више од 700 храмова, од којих је највећи Храм Христа Спаситеља. У овом момренту у фази изградње је још неколико десетина храмова. Исламска верска заједница у Москви делује кроз 25 савеза и организација, а богоислужење се врши у 6 џамија, од којих је највећа Московска саборна џамија. Јеврејска верска заједница окупљена је око 21 савеза и организације у 5 синагога. Будисти су организовани у 18 савеза и организација са пет храмова, а у Москви су заступљени и Јерменска Апостолска црква, Католичка црква, лутерани, протестанти и др.

Број извршених кривичних дела има тенденцију опадања, а проценат убистава у Москви је готово двоструко мањи од просека на нивоу државе, али је зато проценат откривених починилаца кривичних дела један од најнижих у држави (мањи је само у „бандитском Петербургу"; ко би рекао – личили су ми на фин и културан народ ти Питерци)

Москва има и своје званична симболе: грб и заставу, па и химну. Од јуна 2003. године, грб престонице постао је четвороугаони штит са заокругљеним доњим угловима и заоштренм доњом основом, тамно црвене боје, на коме је десним боком окренут коњаник – Светим Георгијем Победоносцем, у сребрном окопу са плавим плаштом, на сребрном коњу, како златним копљем пробада црног змаја. Застава је ништа друго до овај исти мотив на тамно црвеној подлози. Химна је настала на основу песме И.О. Дунајевског на стихове М.С Лисјанског и С.И. Аграњана и носи назив „Моја Москва“ (веома очекивано и неоргинално). Стихови химне помињу преживљене тешка времениа и понос и љубав према граду.

Москва је такође и један од великих културних и туристичких центара Европе и свет у којој постоји велики број културно-историјских и архитектонских споменика, као и модерне инфраструктуре. У граду постоји велика и добро развијена мрежа хотела и ресторана, међу којима су и многи познати светски угоститељски ланци. Свакако најпознатија знаменитост Москве је историјски центар града – Кремљ. Садашњи изглед зидови и куле добили су још у 17. веку. Данас је Кремљ резиденција председника Русије, а унутар његових зидина налазе се многобројни храмови и музеји, а као такав, стављен је на списак светског наслеђа УНЕСКО-а.

Источно од зидина Кремља, налази најпознатији трг Москве – Црвени трг, кога окружују Покровска црква, зграда ГУМ-а, црква Казањске иконе Богородице, Воскресеска капија која води на Мањежни трг и Историјски музеј. Са трга се виде и кремаљске куле – Никољскаја, Сенатскаја и чувена Спаскаја. Уз зидине налази се и маузолеј Лењина, Лобное место и споменик Мињину и Пожарском. Осим у време посебних прилика, Црвени трг је на располагању грађанству и посетиоцима.

У маси зграда које се сматрају знаменитостима града, много је и оних које су познате широм света, како по својој архитектури, тако и као сведока разних историјских епоха и духа тих времена, какви су нпр. Бољшој театар, Третјаковскаја галерија, музеј Пушкина, Новодевичји манастир, кућа Коломенское, Шуховски и Останскински торњеви. Осим покушаја да се рестаурирају здања са архитектуром старих времена, треба поменути новију појаву у Москви, када се стара здања замењују њиховим копијама – хотел „Москва“, зграда Мањежа, перони Киевске железничке станице и других мање познатих објеката – кажу да је то постало заштитни знак градоначелника Јурија Лужкова. Многе старе, а реновиране куће познатих писаца, композитора и уметника претворене су у музеје. У познатој туристичкој улици Стари Арбат, која слови за боемски део Москве, још увек постоје зграде подигнуте и још пре двадесетог века. Наравно, руше се и неугледни стамбени објекти из совјетске епохе и граде се блокови модерних зграда (нпр. „Триумф-палас“, највиша стамбена зграда у Европи или комплекс под именом „Москва-сити“), па град добија модеран изглед.

Ноћни живот је једна од особености Москве по којој је она постала позната широм света по ексклузивним клубовима, баровим, дискотекама и до скоро казинима. Гро најексклузивнијих (читај – најбезобразније скупих) локала је у околини Тверске улице, у делу од Мањежне до Црвеног трга. У тој околини, од Тверског пролаза до Китај-града, налазе се и многобројни бутици најпознатијих светских брендова.

Москва је град одакле се емитује мноштво телевизијских и радио станица и где се штампа мноштво дневних и периодичних новинских издања. Још давне 1939. године из Москве је почео да се емитује телевизијски програм, а данас у граду постоји 24 телевизијских станица, што федералних, што локалних: „Први канал“, „Русија“, НТВ, СТС, РЕН ТВ, Муз-ТВ... Све оне сигнал емитују преко предајника на Шаболовки, Останкину, Октобарском пољу и Софрину. Такође, у Москви свој програм емитује неколико десетина радио станица, емитујући сигнал углавном са торња Останкино и антене у Балашихи. Неке од познатијих радио-станица су: „Радио Русије“, „Радио Мајак“, „Ехо Москве“, „Радио звезда“, NRJ и чак има једна радио станица занимљивог назива – „Милицејскаја волна“ („Милицијски талас“). Од 1702. године, када је почела да се штампа новина „Ведомости“, у Москви редовно излази мноштво новина и часописа најразличитијег профила: „Аргументи и факти“, „Комерсант“, „Известија“, „Малаток“, „Вокруг света“, „Спорт експрес“... У списку штампе која се издаје у Москви постоји један чији назив привлачи пажњу – „Тјошћин јазик“. Веровали или не, то у преводу значи „Таштин језик“, а о чему пише... Верујем да се то граничи са невероватним.

Град Москва је место одржавања многих културних и спортских манифестација, изложби и фестивала: авио-космички салон (МАКС), међународни ауто-салон, московски филмски фестивал, тениски куп Кремља, музички фестивал „Криљја“ и многи други. Љубитељи фудбала сигурно знају за финале купа УЕФА 1999. године и финале из маја прошле године (Манчестер и Челзи). Такође, овогодишње такмичење „Eurosong“ одржано је маја у Москви.

Једна од ствари у Москви, али и широм Русије, нешто што би могло нама уз Србије да се учини као интересантан детаљ, јесте употреба ћирилице, званичног писма у Русији. Наиме, законом је сваки правни субјект обавезан да регистрацију фирме изврши на ћирилици, тако да су светски брендови написани ћирилицом.

Треба поменути да су се са Москвом побратили Београд и Подгорица, али то није нека ексклузива: Москва се побратимила са још око педесетак градова широм света.

Ако вас интересује да сазнате још нешто о Москви, можда је добро место за почетак званична Интернет страница града Москве: http://mos.ru/.

Драган Аврамов - Сеница.ру